Nema cenzure

…bez dlake na jeziku…

PUCA POLITIČKA KOALICIJA U BORU!

Ekskluzivno!

Mirkovic Bor sIako je samo četiri meseca na vlasti, koalcija SRS, Vlaška demokratska stranka (VDSS), Pokret „Živim za Krajinu“ i DSS, nezvanično saznajemo, neće još dugo rukovoditi opštinom Bor. Začudo, inicijator za „pucanje“ koalicije nije niko drugi do – Ničićev i Mirkovićev Pokret „Živim za Krajinu“. Iako se ovaj, najnoviji „hit“ Ničićeve političke opcije najmanje očekivao, on je i te kako moguć, ne zbog odgovornosti za nagomilane probleme u opštini, već da bi partnerima dali do znanja da se bez njih ne može.

Bosko sI druga mogućnost nije isključiva, Ničićevci bi želeli isti ili sličan scenario kao u Negotinu, gde od DANAS važi Prinudna uprava na čelu sa predsednikom DS-a. Nakon tri meseca Negotin čekaju izbori, a to Ničićevi jastrebovi jedva čekaju, pa su brže-bolje već izabrali novog čelnika svog Pokreta u Negotinu, Vladu Đuričića, direktora Pozorišta „Zoran Radmilović“ u Zaječaru. On će zdušno pomagati zemljaku Bošku Ničiću, uz već viđenu agresivnu kampanju, kako bi se dobilo što više odborničkih mesta i zauzela, ako ne najvažnija, onda bar bitna, politička pozicija u vlasti Negotina. S obzirom da je već bivša predsednica Radmila Gerov u zavidnim odnosima sa Ničićevim Pokretom i Ničičevom radikalskom strujom označenom u bivšem „neprijateljem broj jedan“ Branislavu Rankiću, (i sa te strane stići će ogromna pomoć) najverovatnije u lokalnoj, zavičajnoj partiji koja je i do sada, uz radikale, vodila ovu krajinsku opštinu.U takvoj sprezi, sigurno je, da će Ničić i njegov potpredsednik Saša Mirković dobiti značajni udeo u vlasti. Ako se, u saradnji sa strankom Tome Nikolića , gde već imaju uticaj, Ničićevci lepo dogovore, i Bor čeka ista sudbina. Oni dobro znaju da će, uz uticaje na lokalnim TV u Boru, Zaječaru i Negotinu, imati veliki prostor za kampanju i na širu javnost. Pokušaće , veruje se, i sa „Pinkom“ i nekim dvenvnim listovima, recimo „Blicom“, da stvore klimu pobednika i dušebrižnika za narod i tako zarade više vlasti nego što je sada poseduju.

Rankic Bor sKoalicionim partnerima u aktuelnoj vlasti u Boru, očevidno je, dojadile su kadrovske premetačine i ostale espertsko-politikanske igre Ničićevih, tako da i oni jedva čekaju da se nešto promeni. Jer, odgovornost za predbankrotstvo opštine, zasad, najviše leži na Branislavu Rankiću koji se više i ne trudi da podseća javnost na rasipništvo ranijih vlastodržaca. On se više ne pojavljuje na TV, ne održava stalne konferencije za novinare, jedan odbornik mu je otišao, spremali su se još neki, ali ih je u poslednji čas preduhitrio „administrativnom zabranom“ napuštanja SRS redova, njegov radikalski tim je sve nestabilniji…

Na drugoj strani, DSS koji ima samo jednog odbornika može da napravi pravi ršum, ali neće, jer bi u tom slučaju „žuti“ , iako ne zaslužuju, iako ni u njihovim redovima gotovo ništa ne štima, dobili najviše. Nova koalcijia sa 11 odbornika DS-a, tri VDSS-a, tri SPS-a i jednim DSS-om razbila bi Ničićeve i , unela bar malo optimizma pred porlećne, eventualne izbore. Do toga neće doći i zato je moguć raspad aktuelne koalicije , a u režiji Ničića i Mirkovića.

Preuzeto: Medija centar Bor

10/11/2009 Posted by | Komentari | , , , , | Leave a comment

Miloševic i nije bio tako los ili 10 razloga zbog kojih sam razocaran u ,,demokratsku vlast,,

Proglas razocaranog demonstranta

Preuzeto: Miloševicu opraštam ti sve

Postoji hiljadu razloga zbog kojih me razocarala vlast koja je dosla posle petog oktobra.

Desete mojih razocarenja:

1. Demokratska vlast nije demokratska, Srbija je i dalje partijska drzava, a politicku elitu ne cine najpametniji predstavnici drustva vec najlojalniji clanovi partija

2. Danas je u Srbiji 1.500.000 nezaposlenih a 500.000 gladnih

3. Gotovo svaka privatizacija je bila dirigovana od strane mocnih ljudi koji su trange frange metodama uvecavali svoju kriminalno stecenu imovinu. Za to niko nije odgovarao, ti mocnici su danas VIP clanovi drustva, neki od njih umesto diplome kupuju fakultet

4. Vise nema podele na vlast i opoziciju, svi su vlast kad zatreba i kad se isplati dogovoreni kes, Cedi ne smeta Dacic u Beogradu, demokratama ne smetaju radikali u Kosovskoj Mitrovici

5. Nekad je bio Seseljev zakon o informisanju danas ce se novine zatvarati zbog Dinkiceve potrebe da zatvori Kurir

6. Koaliciju na vlasti cine oni koji su krali izbore sa onima koji su demonstrirali protiv kradje a za izbornu kradju jos uvek niko nije odgovarao, Mile Ilic je postao predsednik opstine Nis

7. Dok se broj narkomana visestruko uvecava, sudije u Srbiji dilerima droge izricu uslovne kazne u 80% slucajeva

8. Obecavali su 500.000 novih radnih mesta, 1000 evra po akciji, a u Srbiji danima nezaposleni i gladni protestvuju ulicama Beograda

9. Za Krista, Sonju i ostale ima milion dinara za honorare a za Filharmoniju nema za redovne plate

10. Nekad su zabranjivali Otpor, danas otporasi zabranjuju Obraz. Toliko o slobodi posle petog oktobra

Razocarani Demonstrant, buduci apstinent na izborima i potencijalni glasac iz Inata

10/05/2009 Posted by | Komentari | , | Leave a comment

DRAGAN ŽIKIĆ BAVIO SE UCENAMA i LAŽIMA , MOŽDA I ŠVALERACIJOM!

Još jedan politički skandal u Boru

Menadžer i političar Saša Mirković „mitraljeskom paljbom“ na predsednika SPS-a Bora

-Dragan Žikić, predsednik Opštinskog odbora SPS-a i odbornik u SO Bor, na poslednjoj sednici opštinskog parlamenta, izrekao je niz laži na račun Pokreta „Živim za Krajinu“. Reč je o večitom zameniku predsednika opštine, ličnosti bez autoriteta , bavio se i ucenama. Pitanje je i da li će ostati u SPS-u, jer ni njegova stanka se, najverovatnije, ne slaže sa njegovim stavovima. Tvrdi, primerice, da kao zamenik predsednika opštine nije potpisao ni jedan ugovor, što je neistina. A, poznato je da je potpisivao divlje ture i štetne fakture, kao i višemilionske ugovore. Na drugoj strani, nije hteo da se saglasi za 1,5 miliona dinara za grejanje i sanaciju krovova dečjih vrtića. Štaviše, uzimao je dečji dodatak iako su mu deca velika- rekao je na današnjoj konferenciji za novinare Saša Mirković, generalni sekretar Pokreta „Živim za Krajinu“ koji u SO ima četiri odbornika i deli vlast sa SRS i Vlaškom demokratskom strankom Srbije (VDSS) podsećajući da Žikić i Budimir Milutinović, predsednik Okružnog odbora SPS-a, ne od juče, nego godinama seju laži i neistine.

Mirković je posebno naglasio da bi pošterni ljudi trebalo da se zapitaju i o švalerskim radnjama Žikića i da on „ne stoji ni iza jedne radnje gospodina Milutinovića“.

Dragan Žikić je na poslednjoj sednici SO u više navrata kritikovao, ne obraćajući se ličnostima, netolerantne postupke i sumnjive radnje „nekih kadrova“ iz Pokreta „Živim za Krajinu“, najviše misleći, lako se moglo zaključiti, na Sašu Mirkovića. Žikić i Budimir Milutinović , očekuje se, brzo će reagovati na Mirkovićeve optužbe. Zanimljivo je spomenuti da je Dragan Žikić, nakon odklaska SPS-a iz lokalne vlasti, pre tri i po meseca, ostao bez posla i sada se nalazi na Tržištu rada kao nezaposleni diplomirani inženjer metalurgije. I Budimir Milutinović, donedavni direktor JP ŠRIF, po struci politikolog, ostao je bez radnog mesta, jer mu je preduzeće likvidirano, a on je, sa još 50 zaposlenih u toj firmi, poslat na Tržište rada.

O.H.

10/02/2009 Posted by | Komentari | , , | Leave a comment

Predsednik izabrao “Princezu”, briga ga za Solunski front

Ništa nije strašno što je predsednik opštine bio i predsednik i žirija za izbor „Princeze Istoka“ ( izabrana profesionalna igračica iz Bora i, kako je, nezvanično saznajemo, navedeno u prijavi za izbor „Mis vlažne guze 2009“), nego, iznenađuje i on, i cela opštinska vlast, što se nisu pojavili na Akademiji povodom 90-godišnjice  Saveza potomaka starih srpskih ratnika i Saveza rezervnih vojnih starešina i 91. godišnjice proboja Solunskog fronta. Oni, opštinski funkcioneri, pomogli su manifestaciju „Princeza Istoka“, javno je saopšteno, i to nije loše, ali ni dinar nisu dali za obeležavanje slavnih jubileja srpskog naroda i srpske vojske (i to treba javno saopštiti, zašto da ne?). Ranije jesu pomogali, i ovi, i oni pre njih.

Da ne spominjemo finansijsku i ostalu čemer u javnom sektoru i opštinskoj kasi, po priznanju opštinskih čelnika. Da ne navodimo radnike iz tog, i još nekih, nazovimo sektora, koje neminovno čeka ulica, muka i beda. Dugovi su preplavili javna preduzeća, blokade računa se umnožavaju, drhćemo čekajući početak grejne sezone… itd.  Milina jedna, lepo i čudnovato i sad i ovde. Priča se da ćemo 26. septembra doživeti još jednu sednicu SO (hoće li je prenositi nefrekfrentna TV Bor?) i uveče besplatni koncert ispred vrata Sportskog centra, Željka Samardžića i još besplatnije piće… Radujemo se, kažu ljudi, prodaji kisikane i novom gazdi koji naručuje „džabalesku“ pivo? Čemu sve to vodi, pitanje je najhitnije.

Predsednik SUBNOR-a je javno na Akademiji 15. septembra blago naružio opštinare za nedolazak na taj svečani skup, možda i prvi put otkako je proteklo tih 90 godina srpskog nastajanja u staroj i novoj, i najnovijoj državi.
Možda i nije sve ovo tako važno kao što su lepe „mokre obline“, ali je tužno i ružno što  se ne sećamo svojih slavnih predaka bar u tim, retkim prilikama i što je nehaj, ne samo za svetle tradicije, uzeo tolikog maha da nas baš briga, sem za lično svoje „mokre ideale“, za sve ostalo. Nije dobro ni po nas, ni po njih, jer politička, pa i lokalna elita, neće dugo biti samo sebi dovoljna, valja živeti i boriti se za stvarnu dobrobit društva i u danima i godinama koje nećemo moći da izbegnemo. Ko zna gde i koji bili, istorija neće zaboraviti (ne)dela, kako svoje đedove i prađedove zaboravljamo ne stideći se pred sobom i svojima… Ako je veličina čovekova u opraštanju, ti gorostasi sa Solunskog fronta i slavnih bitaka za slobodu naroda, već su nam toliko puta oprostili.
Izbor za „Mokru Princezu“ protekao je u najlepšem raspoloženju, bez i jednog incidenta, kako i priliči Boru i Boranima, i Slavici i Ognjenu, u ovim smutnim i burnim vremenima.

Još uvek se ne zna ko je i koliko platio večericu u obližnjoj kafanici, a čim stignu poverljive informacije iz izvora bliskih budžetskoj i sličnim inspekcijama oglasićemo se na sva (i crkvena, ona su najavljivala, ne daj bože više, i ratove) zvona. Jer, ovako se više ne može… sa njima se više ne može ni u bisokop koji su ,priča se po gradu bakra, ugasili što im , ne samo Mihajilovići, već i mnogi, mnogi drugi neće oprostiti… sve do Dragana SPS. Žikića ………………………

Bor 030-019

09/17/2009 Posted by | Komentari | , , , , , , , , | Leave a comment

Izgube fotelju, dobiju u buđelaru

Javna preduzeća u Boru godinama su  granitna uporišta bivših  direktora

-U javna preduzeća dolaze otpušteni iz RTB-a koji su uzeli otpremnine, ali i oni sa rođačkim i partijskim vezama. Rukovodiocima je  tamo toliko lepo da ne odlaze ni posle zvanične smene. U nekim javnim i društvenim ustanovama danas je čak četiri-pet bivših direktora koji su  blagovremeno za sebe sistematizovali najbolja radna mesta sa odličnim platama. U Stamebnom preduzeću  neki su , pred smenu, pokušali preko noći da se domognu i stanova- izjavio je  Branislav Rankić, predsednik opštine Bor.

Tragom te informacije došli smo do zanimljivih podataka. Na primer, u Centru za kulturu , nakon v. d. direktora Simonide  Gavrić,  na to mesto došao je Miodrag Kokelić. Posle njega, manje od godinu dana, čelnik je postala Dušica Dojčinović, a od pre dva meseca u fotelji je Isidora Ivanović. Svi su uglavnom dolazili i ostajali voljom svoje Partije, od SPO-a, preko DS-a do Pokreta “Živim za Krajinu”. U JP “Štampa, radio i film” za godinu  promenjena su četiri  direktora. Najpre  je  šefovao  novinar Jovan Mitrović, onda je na čelo firme stao agronom Nebojša Đuričić iz Ćuprije, zatim se tu našao politkolog Budimir Milutinović i samo nekoliko dana novinar u penziji Aurika Milanović. Ona se rekordno kratko zadržala u TV, ali je, kao retko ko, Đuričić otišao i to u  privatizovanu Klanicu.  Nesvakidašnji slučaj ove vrste je u JP za stambene usluge. Tamo je, nakon  ekonomiste Stanka Srbinovskog, za v.d. postavljena  njegova koleginica Marina Petković, potom je kormilo zauzeo Jovica Milićević, a zatim  su demokrate zamenile kolege iz DSS-a, prvo Obrenko Petrović i od nedavno, bivši predsednik opštine, Dragan  Veličković koji  jedini, posle predsednikovanja, nije sebi obezbedio ni  najlošije radno mesto. Bio je bez posla.. U toj firmi zadržala se  Petrovićeva zamenica Vesna Lazarević, ali su se tu nekako našli,  i raniji direktor Sportskog centra i Inkubator centra, Radojica Trailović i bivši opštinski menadžer, Nebojša Šašić. U ostalim javnim preduzećima je  donekle  drugačije, u “starom jatu” je   manje  bivših šefova  i to, najverovatnije, sticajem okolnosti. U JP Toplana danas je direktor Dragan Nikolić (pre šest-sedam godina bio je predsednik Upravnog odbora ) , ali je tamo i dalje njegov bivši kolega i  otpadnik DSS-a Milutin Petković. U Toplani “toplo” je bilo i ostalo i bivšem direktoru Ivi Rajkoviću. Raniji direktor Dušan Janjić bio je  v.d. diirektor  Sportskog centra “Bor”. U JP Vodovod  dojučerašnji direktor , socijalista, Dragan Veličković ostao je u firmi, a njegov položaj zauzeo je donedavni direktor JP za komunalne usluge Ivan Stamenković. Iz te prezadužene firme nije otišao ni raniji direktor Saša Damjanović. U Direkciji za izgradnju  grada ostao je  i bivši direktor Milan Nedeljković. Nije za odbacivanje i primer Opštinske turističke organizacije, gde su  isto  tako direktori dolazili i ostajali, zavisno od političke volje koalicionih pratnera.  Kada je ova kuća  osnovana pre tri godine za v.d. direktora postavljen je Bora Stanković. Čim su radikali izgubili vlast, iako dokazan u svom poslu,   promenjen je i, za razliku od ostalih,  postavljen za savetnika sa menjom platom , s tim što je direktorsku  poziciju zauzela Jasna Tomić. Sada je opet radikalski kadar u “modi” u imenu Tanje Stanisavljević.

– Retko kome  se ide  iz javnog sektora, jer plate su uglavnom redovne. Struke su različite, ali je neverovatno da od 105  zaposlenih u Sportskom centru nema ni jednog profesora fizičke kulture. Toplana je bez i jednog zavarivača. Svuda je previše zaposlenih, a troškovi rastu  preko svake mere. U Sportskom centru u Kikindi  zaposleno je  samo osmoro. Zato i nije čudno što su dugovanja 25 miliona dinara koje će morati  opština da nadoknadi. U Radio-Televiziji Bor dug je oko 4 miliona dinara, ali je i 78 zaposlenih, gde  se zapošljavalo i po rodbinskoj vezi- naglašava Rankić.

A kad je reč o rodbinskim i rođačkim vezama i vezicama, u TV i nije tako strašno, moglo se proteklih dana čuti i videti u lokalnim medijima, kao što je u nekim  društvenim ustanovama, prvenstveno u kulturi. Prisutne su, vele u opštini,  i porodične veze.
– U takvoj situaciji opština je ostala bez dinara u kasi. Dveni priliv je 500-600.000,  a odliv pet miliona dinara. Dugovi Vodovoda i Toplane  su, bez kredita,  oko 400 miliona dinara. Republika je smanjila transferna sredstva, pa kako onda da funkcionišemo. Zato smo i morali da ugasimo Centar za kulturu, Sportski centar i Radio-Televiziju. Neće svih 250 radnika ostati bez posla, ali neki će zaista morati da se postaraju za nova radna mesta. Da li će neko od bivših direktora otići na Tržište rada i da li će  odgovarati za propuste i mahinacije, zasad je rano govoriti. U svakom slučaju, svi koji smo bili, i koji smo  sada,  na položaju , snosimo deo  odgovornosti. U prvom redu, najodgovorniji su upravni odbori i rukovodstva preduzeća- naglašava Rankić.

Neverovatno: Jedan direktor je višak…

Donedavni direktor Direkcije za izgradnju Bora Milan Šerbula iz DS-a, jedini je, nakon smene, otišao na Tržište rada. Za njega se, vele u gradu bakra, oduvek znalo da je iz čestite porodice. Na spisku nezaposlenih je , po drugi put od odlsaska sa mesta predsednika Skupštine opštine Bor, dipl. inž. Krsta Kalčić. On je i prvi predsednik Opštine nakon “petooktobarskih promena”. Imao je, pretpostavlja se, nesreću što je njegova DHSS izgubila vlast  i rejting.

Kako je izjavio Panajotis Apostolidis, tehnički direktor JP Toplana u Boru, iako je grejna sezona na pragu, na lageru nema ni trunke uglja. Remonti su u toku, ali je neophodna nabavka izmenjivača toplote i ponovna  popravka kotla koji je prošle godine već bio u remontu. Neizbežna je i obnova , bar dela, vrelovodne mreže ukupne dužine 85 kilometara. Za najosnovnije “dovođenje u red” pogona zatrebaće još 80 miliona dinara.

U opštini su ljuti na stručnjake i rukovodstvo  u Toplani, jer su im  pre više meseci obezbedili 170 miliona dinara kredita i povećali cenu grejanja za 35 odsto. Od toga u lokalnoj samoupravi više nisu mogli da učine.

Na pitanje odgovornim u Toplani da li će i kakvog grejanja biti, odgovor je da radijatori moraju biti zagrejani, ali da se ne zna da li će toplotna energija u stanove stići 15. oktobra. Nepoznato je i kakav će Borani imati kvalitet grejanja. Na nedavnoj sednici SO rečeno je da je u Toplani previše zaposlenih, da su dugovi , računajući i kredite, premašili stravičnih 600 miliona dinara i da naplata potraživanja teče sporo. Na drugoj strani, plate su redovne i nisu za potcenjivanje.

09/08/2009 Posted by | Komentari | , , , | Leave a comment

Piši propalo!

Preuzeto: NUNS Autor: Svjetlana Rašić

Upustvo za primenu novog Zakon o informisanju

Postavlja se opravdano pitanje kako neko ortodoksno đubre, lopinu, skota ili kretena, nazvati njegovim prirodnim koloritnim imenom, a izbeći tužbu za uvredu časti, klevetu i slično.

Ništa lakše. Znate li nekog javnog tužioca koji bi se usudio da službeno identifikuje objekat napada kodnog imena: Ljubin Mali, Kockalone, Grobar, Pičkousti, Koferče, Kalašnjikov ili Vitez Od Srebrenice..?

Samo bez panike, drugarice i drugovi. Predlažem da stvar sagledamo iz pozitivnog ugla. Ako pažljivo pročitate kaznene odredbe aktuelnog međustranačkog trgovinskog sporazuma, poznatog pod imenom Zakon o javnom informisanju, primetićete da se u njemu nigde ne pominju sačmare, utoke, snajperi, kamenovanja, odsecanja ruku ili bojni otrovi za neutralisanje režimu nepoćudnih novinara, što je praksa u nekim, nama izrazito prijateljskim zemljama. Dakle, poštedeli su nam živote. Zasad. Možemo da slobodno dišemo, jedemo, pijemo i seksamo se ako imamo s kim. Malo li je?

E, sad… Ako ste jedan od onih žurnalističkih osobenjaka koji su zapeli da se pošto-poto ozbiljno i pošteno bave svojim poslom, sami ste krivi. Da ste malo skromniji, ne bi vam falila dlaka s glave. Ko vas tera da čačkate po ratnim stratištima i prozivate osvedočene patriJote za ratne grehe, zavirujete pod mantiju svete matere Crkve ili se bavite mentalnim poremećajima najviših državnih dužnosnika? Umesto da istražujete kojoj su se pevaljki ovlažile gaćice, brinete o komforu i dobrom raspoloženju VIP- ova u Centralnom zatvoru, širite istinu o Srebrenici u kojoj se ništa važno nije dogodilo, povedete akciju za dodelu plakete „Zlatni ašov“ najagilnijim udarnicima na iskopavanju mrtvog Đenerala ili do mile volje pljujete po NGO narodnim izdajnicima, gejevima, NATO-u, Novom svetskom poretku, a naročito komunistima koji su, zna se, krivi za sve nedaće koje su ikada zadesile napaćeni narod, još od stadijuma amebe.
A ako vam se ne dopadaju te domoljubne teme, opet ima izlaza. Kao u onom vicu o fekalijama i fiziologiji metaboličkog procesa.

Eto, kažite pošteno, zar vam neko brani da lajete na zvezde? Ne brani. Razume se, ukoliko ne previdite galaksiju, pa zapljunete one s imunitetom najšireg spektra dejstva. Ali ako vam se i desi takva profesionalna nesmotrenost, nemojte gubiti glavu i bespotrebno rizikovati cunami monetarni udar na vaš sirotinjski džep, već pokažite blagorodnu kooperativnost. Recimo, ako vam izvesni ministar, koji se u slobodno vreme bavi ovčarstvom i kajakarenjem u kućnom bazenu, ponudi da mu učinite felacio, nemojte odmah dizati dreku, tražiti njegovu smenu ili ga nazivati bahatom bitangom, već to shvatite kao izraz osobite naklonosti i časti koja se ne ukazuje svakome. Vaša mudrost i strpljenje biće kad-tad nagrađeni, jer neko to „od gore“ vidi sve, prati, beleži i – pozlati kad za to dođe vreme. Pored toga, taj će vam karakterni detalj u vašem CV-ju jednog dana više koristiti nego da ste ponikli u siromašnoj zemljoradničkoj porodici, bili đak pešak ili završili fakultet s najvišim prosekom. Istovetna budistička smirenost se preporučuje i ako vas dotični udari u cevanicu, nazove majmunom, kretenom ili nekim drugim popularnim terminom iz udžbenika zoologije.

A ako ste baš od onih koji bi progovorili na lakat, nemojte nipošto da se zalećete argumentom da, recimo, i ptice na grani pevaju kako neki tajkun drži na svom valovu celu Vladu, jer će zakonodavac od vas odmah zatražiti da dokažete koje ptice, gde su to pevale, kada, imaju li radnu dozvolu, jesu li za pevanje uredno plaćeni svi porezi i doprinosi, tantijeme SOKOJ-u i ostalo što sleduje. U protivnom, neće se smatrati kredibilnim svedocima, a vi ćete biti okvalifikovani kao klevetnik.

Ni to što ste nečiju nepodopštinu videli rođenim očima i snimili kamerom, neće vam mnogo pomoći da je na sudu dokažete. Snimali ste neovlašteno, je li tako? Narušili nečiju privatnost? Eto, načinili ste već dva prekršaja. Ili – videli ste lično kad je neko, u alkoholisanom stanju, vozeći nepropisno, nekoga pregazio kolima? Žurnalistički amater u vama bi dotično lice odmah nazvao ubicom, odnosno osobom koja je nekoj drugoj osobi oduzela život. Ne, ni slučajno to ne činite, dok ne vidite pravosnažno sudsko rešenje o dotičnom slučaju, makar proces trajao godinama.

A propo svete prezumpcije nevinosti treba biti naročito oprezan. Ako vam se, recimo, slučajno omakne da upotrebite kvalifikaciju „ratni zločinac“ pri pominjanju lika i dela slavnog bavarskog neostvarenog slikara Adolfa Hitlera, postoji realna opasnost da budete suočeni sa tužbom Firera Iz Našeg Sokaka radi uvrede ličnosti njegovog, pravosnažno neosuđenog, idola. Mislite o tome.

Ne bih vam savetovala ni da se uzaludno upuštate u prozivke za ratno huškanje, pretnje smrću i slična dela, jer se ista, kako nam pravosudno iskustvo govori, najčešće kreativno tumače kao verbalni delikt. Ni negiranje genocida u Srebrenici, uprkos presudi međunarodnog suda, nije kažnjivo delo, već se smatra slobodom javne reči, dok rasizam u literarnom delu spada u domen umetničkih sloboda, ukoliko se odnosi na nama neprijateljske narode. A to su uglavnom svi nepravoslavni.

S obzirom na prethodno, postavlja se opravdano pitanje kako neko ortodoksno đubre, lopinu, skota ili kretena, nazvati njegovim prirodnim koloritnim imenom, a izbeći tužbu za uvredu časti, klevetu i slično. Ništa lakše. Znate li nekog javnog tužioca koji bi se usudio da službeno identifikuje objekat napada kodnog imena: Ljubin Mali, Kockalone, Grobar, Pičkousti, Koferče, Kalašnjikov ili Vitez Od Srebrenice..?

A ako se plašite da upadnete u zamku sudsko-pravnog tumačenja šta je vrednosni sud, šta kritičko mišljenje, a šta činjenica, najzgodnije vam je da pribegnete korišćenju odgovarajuće stilske figure i kroz nju afirmišete pozitivne vrednosti vaših omiljenih junaka s javne scene. Evo nekoliko primera: skromnost i smernost Borisa Tadića, vizionarstvo i učinkovitost Vuka Jeremića, empatičnost Tome Nikolića, poštenje Mlađana Dinkića, taktičnost Velje Ilića, produhovljenost Gordane Pop Lazić..

Eto, ako sam vam šta pomogla…

09/08/2009 Posted by | Komentari | , , | Leave a comment

A države nema

Monumentalna gradjevina borskog Doma kulture, podignuta sredinom sedamdesetih godina, uz narodnu „feštu“ upriličenu govorom tadašnjeg viskog partijskog funkcionera Latinke Perović, danas je oronula, a ispucale betonske gromade prete da se sruše i, ne daj Bože, neko od prolaznika strada. Iako su u zgradi instutucije od posebnog značaja za državu i opštinu, svi dižu ruke od popravki koje ce iziskivati lepih para. A poznato je da je država preuzela gazdovanje svim domovima kulture u Republici. Sad te iste države, iako su ljudski životi ugroženi, nigde nema.

B. Filipović

09/01/2009 Posted by | Komentari | , | Leave a comment

“Seča” podvučena narandžastim

Ko to tamo otpušta „zapuštene”?

Nevidjeni rez u javnim preduzećima od „oktobarske revolucije“ do danas u opštini Bor jeste „seča“ u tri društvena preduzeća, Centru za kluturu, Sportskom centru i Radio Televiziji Bor. Nenaviknuti na takve korenite promene političari i gradjani, tek zaposleni u tim firmama, reagovaće svako na svoj način. Većina građana, verujemo, biće za strategiju opštinskih čelnika, dok su sindikalci već protiv. Najeuforičnije regovaće radnici u sve tri firme, jer se iskreno nisu nadali takvoj odluci. Odbornička većina i većina u opštinskoj Vladi nije se dvoumila. Opozicija na čelu sa DS bila je za socijalni mir, mada se nije toiiko brinula za radnike dok je vršila vlast.

Bez obzira na sve objektivne okolnosti i siromaštvo koje nas svakodnevno i sve više pritiska, na nezaposlenost i bedu u pojedinim oblastima života, nemoguće je ne prihvatiti i argumente opštinara. I njima je, bar tako se izjašnjavaju, dojadila politička i rodjačka sprega u bestidnom zapošljavanju, tako da od 105 zaposlenih u Sportskom centru bar polovina nema nikakvog posla. Jedan broj radnika na aerodromu ubija dosadu sedeći kraj napuštene piste, drugi se sklanjaju po kancelarijama u zgradi Centra, treći ko zna gde su po gradu ili su za „svojim poslovima“. U ŠRIF-u, ako se bolje pamti, jedan od bivših direktora nije znao da kaže koliko tačno ima zaposlenih. A tamo je na platnim spiskovima 80 do 100 ljudi od kojih mnogi uludo dolaze na posao, drugi, opet, ne znaju da se snadju u teškoj i odgovornoj novinarskoj profesiji, treći ni sami ne mogu da shvate odakle su se našli pred TV kamerama ili po hodnicima i katakombama Doma kulture. Sigurno je da ni radio ni TV nemaju vikend program, niti su ga ikad osmislili, jer zašto bi se subotom i nedeljom zamarali kad ih na to niko ne obavezuje. A svaka, pa i lokalna, tek regionalna TV, ima takve programe. Zato su i osnovani.

Centar za kulturu je priča za film. Setimo se ispisane parole od pre godinu-dve na zidu Muzicke škole „Ovo je Zavod za zapošljavanje“. Ima i tamo odličnih radnika, stručnjaka i poznavaoca svog posla, ali i previše onih koji su dolazili i ostajali po politickoj liniji od čega ni vladajući radikali nisu bili imuni. Bolje je ne spominjati koji profili kadrova i koji su tamo „naučni radnici“ i „akademici“ zalutali i da su se direktori i zamenici menjali neverovatnom brzinom i bezpotrebom. Nije zdravo trošiti reči i podsećati se na gorke primere javašluka i nerada u svim tim kućama – i ne samo njima, jer pod teretom prekobrojno zaposlenih – savija se i Vodovod, Toplana, Direkcija… Ni u jednoj opštini, kao u borskoj, ne postoje dva vodovodna javna preduzeća. I to se plaća iz opštinske kase. / Zašto njih zaobidje „čistka“, pitanje je koje se i te kako nameće / Nisu se pretrgli od velikih radnih zadataka ni u još nekim društvenim ustanovama. Vešto se skrivaju iza lepršavog marketinga čuvajuci pozicije i krijući kao zmija nokte svoje „lenje bube“ i dokoničare. Uostalom , na to ih je , posredno, podsetio i predsednik opštine, a oni, to, verovatno, nisu dobro čuli.

Za mesec-dva sve će biti čistije i hladnije ce se reagovati. Onda ćemo postaviti i pitanje: Zašto su u ostalim srpskim opštinama ostali gluvi i zatvorenih očiju na borsku, neočekivanu „čistku“ u tri posebno važne ustanove. Skloni smo mišljenju da se Srbija neće osvrnuti na ovaj, nesvakidašnji borski primer. Mada mnogi znaju da je pelcer prenet iz Zaječara, a cela priča /nije li i pozorišna/ podvučena NARANDŽASTIM.

“Temperatura

09/01/2009 Posted by | Komentari | , , | Leave a comment

Opet pozdrav svima!

I ovde morate malo da sačekate …

08/29/2009 Posted by | Uncategorized | 1 Comment

   

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.